Svet Automobila - Srbija

Vozače sve više ometa tehnologija za informisanje i zabavu

Profesor Univerziteta u Juti Dejvid Strejer je autor studije o uticaju sistema „infotejnmenta” na sigurnost. Prethodne takve studije su utvrdile iste probleme, ali Strejer kaže da je „eksplozija tehnologije” pogoršala stanje.

Proizvođači u automobile sada uključuju sve više opcija – da bi vozači mogli da koriste društvene medije, e-poštu i tekst. Uz to, nova ugrađena tehnologija je sve komplikovanija za rukovanje.

Automobili su nekada imali samo po nekoliko prekidača i dugmadi, a neki sada imaju čak 50 tastera na upravljaču i instrument-tabli, koji su uz to i višefunkcionalni. Pred vozačima su i ekrani osetljivi na dodir, tu su i govorne komande, ekrani za pisanje, „heds-ap” prikazi na vetrobranima i retrovizorima i kompjuterske 3D slike. „Dodaje se sve više slojeva složenosti i informacija nadohvat vozača, često bez razmišljanja da li je dobra ideja staviti sve to tu”, rekao je Strejer. Ta složenost povećava ukupno vreme koje vozači troše pokušavajući da koriste te sisteme.

Auto-industrija kaže da su za vozače novi sistemi bolja alternativa od mobilnih telefona i navigacionih uređaja koji i nisu bili zamišljeni da se koriste tokom vožnje.

Sistemi integrisani u vozilo su „projektovani tako da se koriste tokom vožnje i zahtevaju pažnju vozača koliko i podešavanje radija ili uređaja za klimatizaciju, što se oduvek smatralo prihvatljivim tokom vožnje”, tvrdi Vejd Njuton.

Ali, Džejk Nelson, direktor AAA za istraživanje bezbednosti saobraćaja, izjavio je da su vozači tokom testiranja 30 automobila i kamioneta, skretali pogled s puta i sklanjali ruke s upravljača dok su koristili sisteme za „infotejnment”.

Probni vozači su koristili govorne komande, ekrane osetljive na dodir i drugu interaktivnu tehnologiju tokom vožnje za telefonske razgovore, slanje tekstualnih poruka, za podešavanje radija ili uređaja za navigaciju.

Jasno je da se proizvođači automobila nisu dovoljno potrudili da bi ti sistemi brzo odgovarali na komande i da bi bili jednostavni za korišćenje, rekao je Nelson. Istraživači su ocenili da ti sistemi u 23 od 30 vozila zahtevaju „veoma veliku” ili „veliku” pažnju vozača. Za sedam je procenjeno da zahtevaju „umerenu” pažnju. Nije nađen nijedan takav auto-sistem čije korišćenje zahteva malo pažnje.

Programiranje uređaja za Dži-Pi-Es navigaciju u vozilu oduzima najviše pažnje vozača – u proseku po 40 sekundi. Pri brzini od samo 40 kilometara na čas automobil za to vreme pređe dužinu četiri fudbalska igrališta. Prethodno istraživanje je pokazalo da vozači koji sklone pogled s puta na samo dve sekunde dvostruko povećavaju rizik od udesa.

Vozači su manje skretali pogled s puta kada su koristili govorne komande, ali je i u tom slučaju sigurnost manja jer je vozač predugo usredsređen na to šta govori.

AAA kaže da vozači treba da koriste „infotejnment” tehnologiju „samo za legitimne vanredne situacije ili hitne potrebe povezane s vožnjom”. Takođe apeluje na proizvođače vozila da blokiraju mogućnost programiranja uređaja za navigaciju i slanje poruka tokom vožnje. Poziva ih i da „infotejnment” sisteme projektuju tako da njihovo korišćenje ne zahteva više pažnje nego slušanje radija ili „audio-knjiga”.

Skoro 70 odsto odraslih u SAD kaže da želi novu tehnologiju u svom vozilu, ali samo 24 odsto smatra da tehnologija radi savršeno, utvrđeno je istraživanjem javnog mnjenja za AAA. „Vozači žele tehnologiju koja je bezbedna i jednostavna za korišćenje”, rekao je Maršal Donej, predsednik i izvršni direktor AAA, „ali mnoge od mogućnosti dodatih sadašnjim sistemima ’infotejnmenta’ dovele su do prekomerne složenosti, a ponekad i do frustriranja vozača”.